| |     latinica | english  
Насловна
Посетите Србију
СИЕПА

 

   
 
Контакт

Радно време
Недеља - четвртак: 8:30 – 16:30 часова
Конзуларно одељење (рад са странкама): недељом, уторком и средом 10:00 - 13:00 часова

Празници

Адреса
Sahrak E Qouds, North Falamak Street,
4th Alley, Building No 3
P.O. Box 11365-118
ТЕХЕРАН
ИРАН

Телефон: + 9821 / 88091529 Локација/Мапа
Телефон:  Конзуларна надлежност
Факс:   + 9821 / 88578291 Почасни конзули

Е-mail:

serbembteh@neda.net

serbembtehir@gmail.com

 
   
Веб сајт: http://www.tehran.mfa.gov.rs  

 


 
 
 
26.1.2021. - Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије

Спољнополитичке позиције Србије се разумљиво прилагођавају новонасталим околностима на међународном плану, међутим наши спољнополитички приоритети су већ дуже време непромењени. Први и најважнији интерес нам је очување добросуседских односа и стабилности и мира у региону, и са тим у вези изналажење мирног и праведног решења за проблеме на Косову и Метохији, каже у интервјуу за „Политику“ министар спољних послова Србије Никола Селаковић.

Наш трајни интерес је и пуноправно чланство у Европској унији, јер то је тип друштва којем тежимо. На билатералном плану, наш циљ је учвршћивање веза са традиционалним пријатељима, са Руском Федeрацијом и НР Кином, као и градња нових партнерских односа са САД. Један од најважнијих задатака наше спољне политике је и унапређење положаја и заштита права и идентитета нашег народа у региону, као и пружање разних видова подршке Србима у дијаспори. Све су то веома важни и врло често комплементарни циљеви, истиче Никола Селаковић.

Какве односе очекујете да Србија има са новом америчком администрацијом?

Било би преурањено да у јавности спекулишемо о томе. Нова председничка администрација у Вашингтону је у овом часу заокупљена унутрашњим питањима и тако ће бити још неко време. У тиму председника Џозефа Бајдена има људи који су се бавили нашим регионом, и вероватно је да ће Балкан и Србија у једном тренутку бити у жижи америчке спољне политике. Подсетићу вас да су председник Вучић и председник Бајден не тако давно имали веома садржајне разговоре у Београду, након којих је наш председник констатовао да је имао прилику да разговара са врсним познаваоцем прилика у овом делу света и изванредно припремљеним саговорником. С обзиром на њихов лични однос, али и важност унапређења веза Србије и САД, са разлогом можемо очекивати да у догледно време буде организован и сусрет двојице председника. Сигуран сам да ће на природу и динамику односа Србије и САД утицати и чињеница да нас у Вашингтону представља амбасадор Марко Ђурић, чије је присуство инаугурацији председника Бајдена важан сигнал и, верујем, весник позитивних помака у билатералним односима наших земаља.

Какви су односи наше земље са Москвом, Бриселом и Пекингом?

Русија је наш традиционални пријатељ и то пријатељство надилази пуке политичке везе. Реч је о дубоким духовним, културним и цивилизацијским спонама и природно је што имамо обострани интерес да те везе унапређујемо, иако су оне на веома високом нивоу. Са НР Кином имамо однос који се, осим на искреном челичном пријатељству наших народа и високих политичких представника, заснива на дубоком поверењу и узајамној подршци. Србија је стратешки опредељена за пуноправно чланство у Европској унији и то је познато свим нашим пријатељима, али своја пријатељства не заборавља, већ их јача и унапређује, и према свакоме наступа искрено, не скривајући своје намере. У том смислу, не тражимо за себе никакав ексклузиван статус, већ само право да слободно и суверено доносимо одлуке о својој будућности и односима са свима који нас поштују.

Да ли Србија може да води другачију спољну политику од оне коју сада води?

Увек је могуће имати другачију политику, уосталом осврните се на спољну политику Србије пре десет, двадесет или тридесет година, сагледајте тадашње резултате и видећете колико је ненадокнадиво скупа била та политика. Мера исправности једне политике, била она спољна или унутрашња, јесу њени резултати и ефекат на живот грађана и судбину читаве државе.
Наши спољнополитички приоритети нису дефинисани у афекту, већ су плод озбиљног и дубоког сагледавања наше сложене позиције и стратешког промишљања о начинима за њено побољшање. Србија данас има и бољу међународну репутацију и кредибилитет него пре две деценије, а главни разлог је то што смо резултатима показали колико смо озбиљна и одговорна држава. Та врста кредибилитета се не постиже триковима, већ само вредним и промишљеним радом на себи. И морам да и овом приликом нагласим да је главни инспиратор таквог односа према политици, држави и њеној будућности управо председник Александар Вучић. На функцији министра спољних послова у прилици сам сваког дана да видим колико је ван граница наше земље предсесник Вучић цењен и поштован.

Када се може очекивати да буду попуњена упражњена места амбасадора и конзула Србије у свету?

То је један од главних задатака током 2021. године. Ово ће бити година освежавања, а верујем и подмлађивања српске дипломатије. Наша држава, с обзиром на своју величину, има прилично разгранату дипломатску мрежу, што јој пружа велике могућности за продубљивање политичких и економских односа са државама на свим странама света. Али потребни су нам више свежих и енергичних кадрова, људи који ће бити најдостојнији представници једне модерне и динамичне Србије. Србија такве људе има, а озбиљно подмађивање нам је потребно, како да бисмо избегли стварање великих генерацијских кадровских празнина, и поставили темеље модерне каријерне дипломатије.

Какви су Ваши односи са председником Србије Александром Вучићем?

Председник Вучић и ја смо, осим што имамо блиске и пријатељске односе, по природи посла и наших уставних надлежности, најближи сарадници у реализацији спољнополитичких циљева Србије. То ми омогућује да са њим често разговарам, и у многим приликама доста новог и важног научим. Председник Вучић је човек који својим стратешким и визионарским приступом политици инспирише људе око себе, и поносан сам на то што сам годинама имао прилику да будем део његовог најужег тима сарадника, и што сам га имао за својеврсног политичког ментора. У сваком случају, његова визија Србије као модерне, напредне и просперитетне државе, која независно и суверено одлучује о својој судбини, је и моја жеља и смисао политичког деловања. Само таква Србија може да буде поуздан ослонац сопственим грађанима, као и Србима ван наших граница, али и инспирација читавом региону.

Извор: Политика
 

 


ВИДЕО-КОНФЕРЕНЦИЈА О СПОРТСКОЈ САРАДЊИ СРБИЈЕ И ИРАНА

Амбасадор Драган Тодоровић учествовао је у понедељак у Министарству спорта и омладине Ирана на видео конференција о спортској сарадњи Србије и Ирана. Организатори су били Министарство спорта и омладине Ирана и Спортска академија из Београда. Након интонирања националних химни, конференцију су отворили помоћник министра за образовање и технолошки развој Бојан Тубић и помоћник иранског министра спорта и омладине Али Нежад. У Београду су били присутни и Леон Лукман, оснивач Спортске академије, Синиша Јаснић, председник Савета Спортске академије, Зоран Гајић, председник Одбојкашког савеза Србије, Иван Ћурковић, почасни председник Партизана и члан Спортске академије, Дејан Бурчул, председник Теквондо федерације Србије, Виктор Јелинић, председник Ватерполо савеза Србије, као и ирански амбасадор у Београду Рашид Хасанпур. У Техерану су поред поменутог помоћника министра, били присутни Ферзад Тахмасби, генерални директор за међународне односе Министарства спорта и омладине, као и председници Теквондо федерације, Одбојкашке федерације и Пливачке и ватерполо федерације Ирана.
Разговарано је о спортској и образовној сарадњи између две земље. Констатовано је да су добри политички односи Србије и Ирана допринели и доброј спортској сарадњи, али и да су спортске везе које постоје дуго и имају богату традицију значајан допринос свеукупним српско-иранским односима. Србија би иранску страну могла да обучава у више спортова у којима је Србија успешна – рукомету, тенису, атлетици, ватерполу, али и у организовању курсева у овим и другим спортовима. Постоји спремност за размену тренера, с тим што би иранска страна пружила адекватну помоћ у спортовима у којима је Иран у врху, као што су теквондо, карате, рвање итд. Наглашен је велики допринос српских одбојкашких стручњака који су довели до тога да је Иран данас у самом светском врху у овом спорту. Поред тога, договорено је да се две стране међусобно позивају на семинаре и сва остала дешавања у вези са спортом, као и да се појача међусобна подршка у међународним спортским организацијама и комитетима. Указано је на неке од спортова где би посебно била значајна наша помоћ за женске такмичаре, као што је одбојка, те је изражено задовољство што је наш ватерполо тренер Ћирић унапредио ниво иранског ватерпола. На крају су говорила и оба амбасадора. Истакнуто је да постоји спреман документ о сарадњи два министарства, као и онај о сарадњи кошаркашких савеза.

https://www.irna.ir/news/84199782/%D9%86%D8%B4%D8%B3%D8%AA-%D9%85%D8%AC%D8%A7%D8%B2%DB%8C-%D9%85%D8%B4%D8%AA%D8%B1%DA%A9-%D9%88%D8%B2%D8%A7%D8%B1%D8%AA-%D9%88%D8%B1%D8%B2%D8%B4-%D9%88-%D8%A2%DA%A9%D8%A7%D8%AF%D9%85%DB%8C-%D9%88%D8%B1%D8%B2%D8%B4-%D8%B5%D8%B1%D8%A8%D8%B3%D8%AA%D8%A7%D9%86-%D8%A8%D8%B1%DA%AF%D8%B2%D8%A7%D8%B1-%D8%B4%D8%AF

dolat.ir/detail/356460

 


ИНФОРМАЦИЈА О УСПЕСИМА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У БОРБИ ПРОТИВ COVID-19

Министарство здравља Републике Србије је 6. марта 2020. године потврдило први случај COVID-19, а већ 19. марта 2020. године је проглашена епидемија.
Попут других земаља и Србија се 2020. године суочила са великим изазовима, пре свега здравственим, а сви чиниоци у држави били су фокусирани на спречавање ширења вируса и очувања живота и здравља грађана. Са тим изазовима, Србија се суочила боље него многе богатије и развијеније државе Европе и света.


Мере које је Влада преузела:

Ванредно стање је проглашено 15. марта 2020. године и укинуто 6. маја 2020. године, формиран је Кризни штаб, донете су мере забране окупљања, социјалног дистанцирања, рада од куће, онлајн наставе, скраћивања радног времена, повратак држављана РС из иностранства, економске мере помоћи, отвaрање Ковид болница, улагања у здравствену инфраструктуру, грађани су скакодневно обавештавани о броју тестираних, заражених и умрлих, отворени су сајтови и кол центри за информисање грађана и др. Мере су се мењале у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом. 

1. Набавка вакцина

Србија је прва земља у Европи, не рачунајући Велику Британију, која је добила вакцину „Фајзер/Бионтек“, и трећа која је почела масовну имунизацију и кампању за давање вакцине – после Велике Британије и Швајцарске.
Србија је прва земља у региону у коју је стигла вакцина „Фајзер/Бионтек“.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић је прва европска премијерка која је примила вакцину компаније „Фајзер/Бионтек“ на Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ (24. децембра 2020.).
ЕУ је земљама чланицама испоручила вакцине 26. децембра како би отпочела са масовном имунизацијом од 27. децембра. Међутим, три чланице (Немачка, Мађарска и Словачка) су почеле са вакцинацијом 26. децембра.
Србија ће у јануару добити још око 16.000 доза вакцине конзорцијума „Фајзер/Бионтек“. Тако ће, заједно са другим вакцинама, у јануару имати укупно милион доза, а током првог квартала укупно око два милиона доза. Очекују се вакцине компаније „Астра-Зенека“, „Модерна“ и одређене количине руске „Спутњик В“.
У Србију је 16. јануара стигло милион доза вакцине кинеског „Синофарма“.
  Србија је постигла договоре са различитим произвођачима вакцина за 8 милиона доза, што је потребно за 4 милиона људи.
Здравствени систем је припремљен за овај посао. Додатно је успостављен систем за праћење сваке вакцине у залихама, као и бележење сваког лица које се вакцинише у централну евиденцију. Лицима се издаје потврда о вакцинацији коју добијају у папиру, а електронску верзију на порталу еЗдравља. Подсетник за примање друге дозе лица добијају путем СМС-а и мејла. Пуштени су у рад портал и кол центар за исказивање интересовања за вакцинацију.

2. Вакцинација становништва

У Републици Србији је 19. јануара почела масовна вакцинација становништва. У ту сврху је отворен први велики пункт на „Београдском сајму“, а биће отворени пунктови у свим већим градовима у земљи.
Премијерка Ана Брнабић је истакла да само Србија, поред Израела и УАЕ, има масовну вакцинацију, и додала да се масовна вакцинација у Кини не може поредити са другима јер је у питању огромна земља.

Циљ је да се што више убрза вакцинација становништва.
Србија је прошле године била међу прве три земље у региону по броју урађених ПЦР тестова и најнижој стопи смртности од последица корона вируса. За тај успех су заслужни наши лекари и то што је Србија хоспитализовала највише оболелих.
Председник Вучић је истакао: „Србија је прва по броју хоспитализованих на 100.000 становника, иза ње су Бугарска, Хрватска, Словенија ... То значи да смо се ми за људе борили, да смо их лечили и наставићемо то да радимо“.
Нагласио је да ће држава наставити да брине и о нашим грађанима на КиМ и да нико не може да забрани Србији да помаже свом народу. „Нећемо да одустанемо од помоћи нашем народу, упркос томе што они контролишу административне прелазе, не могу да зауставе живот, ми никога не угрожавамо, нисмо слали топове и тенкове, већ лекове и вакцине“, рекао је Вучић.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је 9. јануара 2021.  године објавио Оперативни план за имунизацију против COVID-19 у Србији, који предвиђа три фазе које би обухватиле 50 одсто становништва.
У првој фази вакцинације (вакцина доступна за 1-10% популације) обухваћени су запослени у здравственим установама са највишим ризиком од настајања или преношења инфекције, као и запослени у домовима за стара лица и другим установама социјалне заштите. У овој фази биће вакцинисане и старије узрасне групе становништва. Планирано је да обухват вакцинације буде од 60 до 80 одсто запослених у овим категоријама.
У другој фази (вакцина доступна за 11-20% популације) биће обухваћене старије узрасне групе које нису обухваћене у првој фази, као и запослени у одређеним установама од значаја за функционисање друштва. За другу фазу планира се имунизација са обухватом од 10 до 80 одсто.
У трећој фази (вакцина доступна за 21-50% популације) планирано је да буду вакцинисани грађани од 50 до 64 године без обзира на факторе ризика, и млађи од 50 година који имају факторе ризика. Укупно би се трећом фазом обухватило око 1.750.000 грађана Републике Србије.

3. Отварање Ковид болница и улагања у здравствену инфраструктуру

Поред набавке вакцине међу првим државама у свету, чак пре земаља ЕУ, Србија је једна од ретких држава које су у рекордном року направиле и отвориле две Ковид болнице:  у Батајници, капацитета 930 места и Крушевцу капацитета 500 места. Болнице умногоме доприносе повећању капацитета и јачању здравственог система у борби против вируса корона.
У Србији су улагања у здравствену инфраструктуру била велика, те је од 2016. године обновљено 80 домова здравља и амбуланти, а у току су радови на шест великих домова здравља. Више од 200 милиона евра уложено је у обнову, изградњу и опремање болница и више од 300 милиона у обнову клиника и специјализованих болница, а на многима су радови већ завршени, попут Универзитетске дечје клинике Тиршова, КБЦ Земун, КБЦ „Драгиша Мишовић“. Председник Вучић је навео да у ове болнице, од када су изграђене, ниједна Влада раније није уложила ни динар, а сада се раде потпуне и темељне обнове и реконструкције укључујући и опремање новом медицинском опремом.
У 2021. години ће почети да се граде нове болнице и клинички центри: болница у Грачаници и велики дом здравља у Борчи. Планиран је завршетак изградње болнице Дедиње 2, највеће кардиоваскуларне болнице у региону, док ће у августу 2021. бити завршена прва фаза КЦ Србије. Започета је и изградња КЦ Војводине у Новом Саду. Почиње се са обновом општих болница у Лесковцу, Лозници, Горњем Милановцу, Врању, Аранђеловцу, Прокупљу, Смедеревској Паланци, Пироту, Кикинди и Врбасу од којих ће највећи део бити завршен током ове године. Почиње се са обновом и реконструкцијом домова здравља – Крњача, Чукарица, Ваљево, Велоко Градиште, Врњачка бања, Лапово, Нови Сад, Рача, Уб.

4. Повећање плата у здравству

Апсолутни приоритет Владе Србије је успешан завршетак започетих пројеката здравствене инфраструктуре, али се огромна пажња посвећује и здравственим радницима.
Плате запослених у здравству само у последњих годину дана су повећане око 30%, а од 1. јануара 2021. године ће добити повећање за још 5%.
Значајна средства улажу се и у едукацију здравствених кадрова, као и у опрему и услове у којима раде. Биће настављено јачање здравственог система, пре свега кадровски и људски капацитети.
Улагаће се даље у образовање, посебно у Медицински и Стоматолошки факултет.

5. Бесплатни повратак држављана Србије у земљу

Након проглашавања ванредног стања у многим земљама, почело је увођење мера и затварање граница. Тако је велики број држављана РС остао у иностранству.
Влада је организовала бесплатни повратак великог броја наших држављана.
Србија је једна од ретких земаља која је организовала бесплатно враћање својих грађана, као и враћање странаца који су се затекли у Србији током пандемије, због чега су захвалност изразили ДС САД Мајк Помпео, аустријски канцелар Себастијан Курц и др.
Формиран је Кризни штаб у Министарству спољних послова у циљу пружања помоћи и заштите наших грађана у иностранству.


6. Кретање броја оболелих и преминулих

У Републици Србији је од почетка епидемије до 19. јануара 2021. године до 15 часова регистровано укупно 375.799 потврђена случаја COVID-19. Тестирано је укупно 2.496.125 особа. Укупан број оболелих је 375.799. Укупан број преминулих од почетка епидемије је 3.791. Проценат смртности у Србији је 1.01% . 

У свету је пријављено укупно 94.124.612 случајева обољевања од COVID-19 и 2.034.527 са смртним исходом. У Европи су регистрована 30.509.880 потврђена случаја обољевања oд COVID-19 и 666.237 са смртним исходом .

Графикон 1. Број пријављених случајева COVID-19 и број умрлих по регионима, Светске здравствене организације, закључно са 19. јануаром 2021. године
(Извор: WHO, COVID-19 Weekly Epidemiological Update, 19 January 2021)

1. Извор: https://www.zdravlje.gov.rs/sekcija/345852/covid-19.php подаци ажурирани 19.01.2021. у 15:00 часова
2. Светска здравствена организација:  https://covid19.who.int/
https://www.who.int/publications/m/item/weekly-epidemiological-update---19-january-2021
 

Графикон 2. Кретање броја потврђених случајева COVID-19 по данима, Република Србија
(Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“,
на основу података Министарства здравља)

Графикон 3. Кретање броја смртних исхода од COVID-19 по данима, Република Србија
(Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“,
на основу података Министарства здравља)

 
Извори и корисни линкови:

1. Председник РС:
https://www.predsednik.rs/

2. Влада РС:
https://www.srbija.gov.rs/

3. Министарство здравља: 
https://www.zdravlje.gov.rs/
https://covid19.rs/            

4. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“:
http://www.batut.org.rs/
http://www.batut.org.rs/index.php?category_id=108

5. Светска здравствена организација: 
https://www.who.int/;
https://www.who.int/publications/m/item/weekly-epidemiological-update---19-january-2021

6. Европски центар за превенцију и контролу болести (ECDC): 
https://www.ecdc.europa.eu/en/geographical-distribution-2019-ncov-cases

 


Министарство спољних послова
Дневне вести 
Саопштења 
Фото галерија 


Народна скупштина

Председник Републике Србије

Влада Србије

Министарство спољних послова